Zašto je medijska pismenost važna?
Nikada u istoriji čovečanstva nismo imali veće mogućnosti da budemo informisani. Ali to ne znači da smo uvek informisani na pravi način. Informacije, kao i svi drugi medijski sadržaji, često mogu biti jednostrani, polovični, sugestivni, poluistiniti ili potpuno netačni.
Biti medijski pismen znači biti u stanju da kritički čitaš informacije, da procenjuješ kako je i u koju svrhu nastala.
Ključne kompetencije kojima treba da težimo da bismo mogli da se nazovemo medijski pismenim – i individualno i društveno:
- Pristup – znajući kako da dobijemo informacije koje su nam potrebne
- Analiza i procena – da znaju kako da kritički sagledaju određene informacije
- Produkcija – biti u stanju da kreira medijski sadržaj u različitim oblicima
- Primena – da znate kako da delujete u najširem medijskom okruženju, da budete etički i sigurni u komunikaciji
- Proaktivnost – ovo je najviši nivo medijske pismenosti: građani da pokrenu promene u društvu koristeći prednosti medija
Pokušajte da dekonstruišete medijski sadržaj tako što ćete odgovoriti na ključna pitanja o medijskoj pismenosti. Uzmite bilo koji sadržaj (vesti koje čitate na sajtu, fotografiju, dokumentarni film, pozorišnu predstavu, reklamu, itd.) i potrudite se da analizirate i otkrijete „nevidljive“ detalje:
- Ko je autor? Kompanija? Pojedinac? (Ako jeste, ko je to?) Komičar? Glumac? Anonimni izvor? Šta mislite o tome?
- Koja je svrha? Da li je to da vas obavesti o tome šta se desilo u svetu (na primer, novinski izveštaj?) Da li da promenite svoje mišljenje ili ponašanje (kolumna ili tutorijal?) Da li da vas nasmeje (neki smešni mem?) to da vas natera da nešto kupite (reklama?) Šta mislite o tome?
- Kome je poruka namenjena? Za decu? Odrasli? Dečaci? Devojke? Za osobe sa posebnim interesovanjima? Zašto tako misliš?
- Koje tehnike se koriste da bi ova poruka bila verodostojna i uverljiva? Da li postoje statistike iz renomiranih izvora? Da li sadrži citate stručnjaka? Ko kaže poruku? Zašto tako misliš?
- Koji detalji su izostavljeni i zašto? Da li je informacija uravnotežena sa različitim mišljenjima ili predstavlja samo jednu stranu? Da li vam nedostaje više informacija da biste u potpunosti razumeli poruku? Zašto tako misliš?
- Kako se osećate zbog poruke? Mislite li da se drugi osećaju isto kao i vi? Da li većina ljudi oseća isto ili se neki ljudi ne slažu sa vama? Zašto tako misliš?