Značaj teme je u njegovoj društvenoj aktuelnosti i sagledavanju negativnog uticaja koji društvene mreže mogu imati na decu i omladinu i razlozima koji dovode do porasta vršnjačkog nasilja na internetu. Svedoci smo kako se na digitalnim platformama kreiraju nove (bez)vrednosti, lažni ideali lepog, zabavnog iiskrivljeni uzori, i na koji način ovi novi virtuelni standardi utiču na društveno ponašanje i mentalno zdravlje dece i omladine.
Treba napomenuti da prema rezultatima istraživanja, većina šestogodišnjaka danas poseduje profile na društvenim mrežama ili aplikacije bez znanja roditelja. Po istoj studiji, između 7-10 odsto dece i mladih bilo je izloženo neprikladnim sadržajima na mreži. Kada je reč o bezbednosti, treba ukazati da najzastupljeniji vid digitalnog nasilja predstavlja vršnjačko nasilje na društvenim mrežama. Posledice takvog ponašanja mogu da budu izuzezno opasne, čak i po sam život, te je javno informisanje i edukacija od suštinske važnosti.
Posebno su ugrožena deca, je prema istraživanju organizacije „Deca Evrope“, čak 86 odsto najmlađih koristi društvene mreže svakodnevno, bez roditeljskog nadzora, čime je rizik od „sajber“ nasilja veoma veliki i predstavlja svakodnevnu pretnju.
Najnoviji podaci ukazuju na zabrinjavajuću činjenicu da se za samo jedan minut pojavi čak 46 novih sajtova koji imaju za cilj da ugroze i uznemire druge, da ih na razne načine izmanipulišu, diskredituju i zloupotrebe, posebno decu i mlade, ukazuju podaci Instituta za digitalne komunikacije.
Društvene mreže, poput TikToka, koji trenutno predstavljaju jednu od najpopularnijih aplikacija na svetu, a čiji su korisnici uglavnom deca, zatim Fejsbuka, Instagrama i dr., predmet su medijskog istraživanja upravo iz razloga lako dostupnih sadržaja, neprikladnog rečnika, ali i mogućnosti predatora da kontaktiraju decu, izmanišulišu ih i iskoriste.Javnost je posebno uznemirilo nedavno samoubistvo deteta koje se iz nehata tokom „igre uzazova“ na TikToku ugušilo.
Poseban problem predstavljaju tzv.„igre izazova“ (challenge) na društvenim mrežama koji su često toliko bizarni i štetni da mogu dovesti do fatalnog ishoda („Plavi kit“, Izazov „Nestanak na 72 sata“, „Polomi glavu“- izazov, „Gutanje praška za veš“- izazov, „Igra davljenja“, „Padanja u nesvest“ i mnogi drugi). U svetu i kod nas je zabeleženo više povređivanja, čak i smrtnih slučajeva kao posledica tih „igara izazova“.
Čemu su deca i mladi, osim pornografskih i raznih nakaradnih sadržaja, posledljih meseci izloženi na internet mrežama:
-syberbullyng (sajberbuling), je oznaka za digitalno vršnjačko nasilje, u kome i oni sami mogu da budu akteri nasilja,
-cubergrooming („sajbergruming“) ili vrbovanje, podrazumeva da se starije lice predstavlja kao dečiji vršnjak i prikuplja podatke o njima, a potom ih zloupotrebljava,
-sexting („sekstingu“), podrazumeva slanje i primanje krajnje skarednih i neprikladnih sadržaja, koji kasnije mogu da dovedu do sledeće zloupotrebe, a to je
-sextortion („sekstoršing“), što znači ucene pornografskim ili erotskim sadržajem.
Putem društvenih mreža podstiču se, a potom zakazuju tuče i obračuni sa velikim posledicama.
Pedofili se predstavljaju kao vršnjaci i raznim manipulacijama mame maloletne žrtve i dr.
Dodatni problem predstavlja novonastala situacija sa pandemijom korona virusa, tokom koje je korišćenje društvenih mreža višestruko poraslo. Aplikacije kao što su „TikTok“ postale su utočište dece i omladine, gde se provodi najviše vremena. Nekritički odnos dece i mladih prema sadržajima koji su lako dostupni, kao i isključenost roditeljskog i svakog drugog nadzora, dodatno uzrokuje poremećene odnose i omogućava širenje vršnjačkog nasilja, i svih pomenutih negativnosti, čime je potreba da se na medijski način sagleda ova problematika još veća.
Problem takođe postoji u nedovoljnoj informisanosti i posedovanju adekvatnih digitalnih veština roditelja i nastavnika, kao i nedovoljna upućenost u aktivnosti dece i mladih na internetu. Kako je u savremenom svetu stroga kontrola sadržaja na internetu nemoguća, cilj je da medijski promoviše važnost edukacije, informisanja, adekvatnog nadzora i preventivnog delovanja.
U sagledavanju značaja problema, potrebno je da se kroz informisanje podigne svest o potrebi za digitalnim opismenjivanjem i jačanjem kapaciteta za zaštitu dece i mladih od nasilja na internetu. Odrastanje u digitalnom svetu traži određena znanja i veštine, ali i pozitivan sistem vrednosti i normalne komunikacije na netu. Želimo da ukažemo na važnost adekvatnog korišćenja digitalnih tehnologija, kontorole dostupnog sadržaja i adekvatnih mera kao odgovor na izazov današnjice i povećanog stepena nasilja na internetu.