Mediji predstavljaju sredstvo prenošenja informacija širokim narodnim masama, a između ostalog, služe kao sredstvo masovnog komuniciranja. Vreme u kome živimo je vreme vladavine medija i informatičke kulture. Upotreba savremenih medija masovnog komuniciranja, poput štampe, filma, radija, televizije kao i internet obeležava život svih nas a posebno život mladih pojedinaca.

U današnjem svetu svedoci smo raznih prikaza nasilja i kiminalnog ponašanja u masovnim medijima. Mediji postaju deo čovekove svakodnevnice i time je njihov uticaj značajan za formiranje društvenih normi, vrednosti, sistema, pogleda na svet kao i na formiranje moralnih načela posebno kod dece i mladih koji su sve više izloženi uticaju masmedija. Deca a pre svega mladi adolescentni spadaju u osetljivu društvenu grupu koja pod lošim uticajima javnog delovanja i informisanja kao i društvenog integrisanja može da bude podložna za formiranje raznih oblika devijantnih i delikventnih oblika ponašanja. Televizija i film kao rasprostranjeni masovni mediji obiluju nasilnim scenama i menjaju način percepcije stvarnosti kod dece i mladih.

Velika pažnja se posvećuje uticaju masovnih medija upravo zbog njihovog uticaja na formiranje stavova i ponašanja čoveka, a posebno mladih ljudi. Ogroman je uticaj medija koji nastoje da informišu, zabave ili ubede, a mi ljudi kao misleća bića, svojim navikama, očekivanjima i interesovanjima povratno utičemo na medije. Medijski sadržaji doprinose da mladi odrede sebi i svoje ponašanje u odnosu na druge, onako kako su oni medijski predstavljeni. Sve ovo govori koliki je uticaj medija, a posebno mas medija na ponašanje pojedinca i na formiranje njegove ličnosti.

Deca i mladi odrastaju u digitalnoj kulturu u kojoj mediji igraju sve važniju ulogu u oblikovanju identiteta. Svakodnevno se bombarduju scenama nasilja i promovisanju neprihvatljivih oblika ponašanja, kako na televiziji i filmovima tako i putem internet sadržaja    i ostalim sredstvima masovnih komuiniciranja.Te posledice redovno potresaju decu i mlade, a one se nazivaju jednim imenom devijantno ponašanje. Pozitivni uticaj podrazumeva brzo i efikasno dolaženje do korisnih informacija: da li su to informacije o zdravlju, vremenu, političkoj situaciji ili o bilo kojim drugim sferama života. Mediji nas takođe izveštavaju o počinjenim zločinima, između ostalog i izvršenom nasilničkom ponašanju.

Sa uzrastom deteta širi se i spektar korišćenja raznovrsnih medija. Pa tako na školskom uzrastu deca najviše koriste televiziju, a posebna pažnja pridaje se računarima, tabletima, mobilnim telefonima i internetu. Internet je deo svakodnevnice dece, dosta je privlačan i aktuelan među decom zbog raznovrsnog sadržaja koje plasira. Međutim, kada su u pitanju deca i omladina veća je ta negativna strana medija.

Mračna strana medija jeste što može imati ogroman uticaj na lica podložna nepovoljnim uticajima, te se mediji vode kao jedni od glavnih krivaca za pojavu nasilničkog ponašanja. Deca se najčešće identifikuju sa likovima i ponašanjima koje vide na internetu. Ponašanje dece je zbog toga uslovljeno medijima i internetom. Mediji, kao izveštavači o izvršenom nasilju i drugim zločinima, vrše takozvano medijsko nasilje, jer se na taj način izaziva bes i agresija kod pojedinaca, a to posebno deluje na decu koja nemaju razvijeno kritičko rasuđivanje. Mediji itekako utiču na um mladog čoveka, hteo to on da prizna ili ne. Konstantno ponavljanje i pričanje o nekoj temi može da izazove revolt i frustracije koje se mogu iskaliti i na nedužne ljude.

Devijantna ponašanja su sva ona odstupanja od strandardnih pravila ponašanja. Dakle,  sva ponašanja koja ugrožavaju pojedinca, ali i njegovu okolinu možemo nazvati devijantnim ponašanjem. Šta je uzrok tome? Svi smo svesni na veliku učinkovitost medija, te znamo da oni mogu imati negativne posledice. Izveštavanje o zločinima, o izvršenom nasilju, emitovanje eksplicitnih sadržaja i drugo izazivaju agresivno ponašanje, alkoholizam, narkomaniju, razbojništvo itd. Da li se može tome stati na put? Poznata je činjenica da eksplicitni sadržaj izaziva brojne kontroverze, visok rejting i samim tim visoke prihode. Logično je da će mediji emitovati one sadržaje koji ostvaruju najveću gledanost, što ima posledice na potrošača. Preko medija mladi danas imaju široke mogućnosti za upoznavanje društva, ali i sebe, stiču osnovne principe socijalizacije.

Mediji svakako neće cenzurisati te sadržaje, pa važnu ulogu u borbi protiv medijskog nasilja imaju roditelji i svi oni koji na neki način učestvuju u vaspitanju dece. Ono što možemo zaključiti jeste da od vaspitnih stilova roditelja i nivoa posvećenosti detetu, zavisi da li će se dete odupreti nepovoljnim uticajima medija. Mediji igraju značajnu ulogu u životu i svih nas i kako bi se najbolje shvatio njihov značaj ali i uticaj jeste da se zamisli život bez medija. Snažno utiču na formiranje stavova, verovanja i ponašanja pojedinca pre svega dece i mladih, ali na sve sfere društva i društvenog života. Mediji su odavno prevazišli svoju osnovnu funkciju a to je prenos informacija, i postal su deo socijalne sredine svakog pojedinca.

Podaci brojnih istraživanja nam ukazuju da su mediji potencijalna opasno za pojavu devijantnih ponašanja kod dece i mladih, za pojavu kriminaliteta u dečijem uzrastu i mnogih drugih devijantosti protiv kojih se treba boriti. Najviše uticaja na pojavu devijantnosti kod dece od masovnih medija imaju televizija i internet. Prikazi nasilnih scena, emitovanje filmova sa kriminogenim karakterom kao i niz drugih negativnosti negativno utiče na decu koja posredstvo imitacije i imaginacije usvajaju neprihvatljive modele ponašanja. Internet kao noviji masovni medij takođe, ima dosta posledica, ukoliko se pravilno ne iskoriste njegove brojne mogućnosti. Neophodno je da roditelji kao primarni faktori socijalizacije probude svest kod dece i pravilno ih usmeravaju na korišćenje mogućnosti koje pružaju masovni mediji. Trebalo bi ograničiti vreme provedeno uz televizijske programe ukoliko se ne iskoriste pravilno sve njene pozitivne mogućnosti kao što su gledanje edukativnih i vaspitnih programa i programa koji razvijaju kreativnost i doprinose razvoju kritičkog mišljenja. Pored roditelja veliku ulogu  ima i škola koja može da ponudi širok spektar obrazovnog sadržaja i učenje putem masovnih medija, da pravilno usmeri korišćenje istih i iskoristi sve pozitivne mogućnosti za obrazovne i   vaspitne svrhe.

Treba razvijati medijsko obrazovanje kao i medijsku pismenost kako bi se na pravilan način razumeo sadržaj koji plasiraju mediji. Potrebna je adekvatna medijska pismenost i obrazovanje kako dece, tako i roditelja, nastavnika i svih u školskom okruženju kako bi se na pravi način delovalo i uticalo na bezbednost dece na internetu.

Glavni cilj medija treba da bude osmišljavanje strategije koja će promovisati društveno prihvatljivo ponašanje, zatim izbegavanje antisocijalnog ponašanja i postupaka koji  podstiču moralnu degeneraciju. Ne treba u medijima podsticati i hrabriti nasilje i kriminal upravo zbog toga što takav sadržaj, ukoliko se ne kontroliše može dovesti do ispoljavanja negativnih i devijantnih ponašanja kod dece.