Gotovo čitavo čovečanstvo se susreće sa ogromnim problemima kada je u pitanju socijalno funkcionisanje. Nasilna ponašanja su dostupna na svakom koraku, a u ove vrste ponašanja se ubrajaju narkomanija, alkoholizam, skitničarenje, bežanje od kuće, bežanje iz škole ili nasilje. Nasilje je fenomen sa kojim se susrećemo u porodici, na ulici, u školi, na internetu, ali i u medijima. Postoje različite vrste nasilja: prvenstveno, to može biti nasilje usmereno prema pojedincu, nasilje od strane jedne osobe usmereno na drugu osobu, nasilje usmereno od strane grupe ka pojedincu, nasilje usmereno od strane jedne grupe ka drugoj grupi i sl. Dalje, nasilje može biti zasnovano na rodnoj pripadnosti, nacionalnoj, verskoj pripadnosti i seksualnoj orjentaciji.

Internet, koji je najmanje podložan cenzuri, još više je olakšao pristup informacijama. Mobilna telefonija je evoulirala i pružila nove mogućnosti interaktivne komunikacije, tako da se danas neretko dešava da se nasilje na ulici, u školi, u porodici, stvara sa namerom da se napravi video zapis, koji se potom ,,okači” na internet, a zatim distribuira preko društvenih mreža, očekujući popularnost među vršnjacima.

Međutim, ako deca koja su odrastala 90-tih nisu imala pristup modernoj informatičkoj tehnologiji, da li to znači da se oni nisu neprimereno ponašala i da za vreme njihovog odrastanja nije bilo vršnjačke agresije? Naravno, da je i ranije bilo nasilja, ali se nije videlo u medijima, kao danas (Rava, 2017:419).

Nasilje takođe možemo klasifikovati na osnovu oblika u kom se izražavaju: postoje fizičko, emocionalno, verbalno, socijalno, seksualno, ekonomsko i elektronsko nasilje. Fizičko nasilje je nasilje koje se, kao što mu i sam naziv govori, ispoljava fizičkim putem, u vidu udaranja žrtve, grebanja, štipanja, čupanja, odnosno nasilje izvršeno fizičkim kontaktom. Emocionalno odnosno psihološko nasilje jeste „udar“ na emocije: povezano je sa verbalnim nasilje, a i jedno i drugo nasilje se izvršavaju ucenjivanjem žrtve, vređanjem, omalovažavanjem i sl. U današnje vreme sve se više govori o vršnjačkom nasilju i o elektronskom nasilju tačnije „sajber bulingu“.

Adolescenti i mladi se upuštaju u virtuelno nasilje zato što ono omogućava anonimnost, sakrivanje sopstvenog identiteta. Takođe, uticaj video igara, kada se govori o ovom obliku internet nasilja, nosi sa sobom niz štetnih uticaja. Navode se kao glavni uticaji ubijanje kao cilj, socijalna izolacija, problematična upotreba i stvaranje zavisnosti. Izloženost medijskom nasilju dovodi do agresivnog ponašanja kod dece koje kasnije prerasta u niz devijantnih ponašanja (Jevtić, 2015). Elektronsko nasilje je danas jako zastupljeno, naročito kod učenika mlađe populacije, a podrazumeva pretnje putem interneta (najčešće društvenih mreža), deljenje fotografija žrtve bez njenog pristanka, kreiranje lažnih naloga na društvenim mrežama pod tuđim imenom, odnosno krađa identiteta žrtve.

Deca sve ranije počinju da koriste digitalne uređaje ali i svakodnevno koriste internet, kako u svetu tako i kod nas. Podaci iz 2023. godine pokazuju da profil na nekoj socijalnoj mreži ima    82% učenika osnovnih i 96% srednjih škola u Pčinjskom okrugu, a danas su ti procenti sigurno u porastu. Digitalne tehnologije pružaju dosta mogućnosti za psiho-socijalni razvoj, obrazovanje i učenje i socijalnu uključenost mladih ali njihovo nebezbedno korišćenje nosi brojne rizike po decu i omladinu. Elektronsko ili digitalno nasilje podrazumeva korišćenje interneta ili mobilnih telefona s ciljem, da se druga osoba povredi, uznemiri ponizi i da joj se nanese  šteta. Može da bude direktno ili indirektno. Odlikuje ga visok stepen anonimnosti nasilne osobe ili grupe, informacije se brzo šire, stalna dostupnost žrtve, i kada se jednom postave zlonamerne informacije na internetu teško se mogu uništiti i ponovo se mogu zloupotrebiti (Kuzmanović i sar., 2016).

Na osnovu podataka istraživanja do kojih su došli Jevtić i Vasić (2015), posmatranje nasilja u medijima utiče na to da deca uče agresivno ponašanje i postupke ali i da se svet vidi kao opasno mesto. Takođe posmatranje nasilja može da se vidi i kao korisno sredstvo u rešavanju problema isto tako može da proizvede ravnodušnost prema njemu kao i prema žrtvama nasilja. Samo mali broj dece i to svega 6,3% izjavljuje da su ravnodušna na prikaze nasilja, što ukazuje da je ipak ograničen negativan uticaj medija.

Velika izloženost medijskom nasilju sve više se dovodi u vezu sa pojavom agresivnosti kod dece i adolescenata. Na osnovu istaživanja o povezanosti internet nasilja s  agresivnim ponašanjem prema vršnjacima, sprovedenog kod učenika sedmog i osmog razreda  , došlo se do rezultata da 81,4% ispitanika gleda televiziju 3-5 sati, a 80,6% igra video igrice koje imaju nasilan sadržaj. Učenje po nasilnim modelima prikazanim na televiziji mogu da podstaknu njihovo prenošenje u realan život i da utiču na formiranje nasilnih stavova i navika kod dece i adolescenata kao i do pojave kriminogenih ponašanja (Bilić, 2010).

Neki od faktora koji utiču da dete bude pogođeno agresivnim ponašanjem nakog kontakata sa nasilnim sadržajem su percepcija deteta ka nasilju kao realnoj pojavi, indetifikacija deteta sa likovima i njegovo uverenje o društvenoj prijvatljivosti nasilja. Ističe se da agresivna deca veruju da je televizija realnija i zato imitiraju ovakvo ponašanje. Kako bi se smanjiolo agesivno ponašanje kod dece koje se javlja kao posledica nasilnog saržaja predlaže se podsticanje komunikacijskih veština i promovisanje asertivnog imesto agresivnog ponašanja. Takođe, razvijanje socijalnih veština je neizostavno kad je u pitanju smanjenje agresije gde upravo roditelji kao primarni faktori socijalizacije imaju glavnu ulogu i treba da se pozabave ovim problemom, da kontrolišu vremekoje dete provodi na internetu ili ispred televizora kao i vreme provedeno uz masovne medije (Jevtić i Vasić, 2015).

Kako bi se prednosti interneta sve više iskoristile a u isto vreme smanjili negativni uticaji dolazi do pokretanja evropskog istraživačkog projekta Deca EU on line. Specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija, Međunarodna unija za telekomunikacije, pokrenula je inicijativu zaštite dece na internetu 2018. godine, čiji su ciljevi zaštita od opasnosti na koje deca mogu naići prilikom korišćenja interneta.