Kada roditelji dele sadržaje o svojoj deci baz da ih uključe u proces donošenja odluka o tome, propuštaju bitnu priliku da ih pouče o važnosti pristanka, te da im pokažu da cene privatnost. Pojam sharenting, nastao spajanjem engleskih reči sharing i parenting, to jest deljenje i roditeljstvo, odnosi se na preterano deljenje fotografija i informacija o svojoj deci na internetu i društvenim mrežama. Sharenting je ono što roditelji rade kada dele informacije o svojoj deci van kruga porodice: objavljuju njihove slike na društvenim mrežama, pišu blogove o njima, dele video snimke dece putem aplikacija za razmenu poruka poput Vibera, WhatsAppa isl.

Šta je važno da roditelji znaju kada razmišljaju o deljenju sadržaja o svojoj deci na internetu?

Postoje dve važne stvari o kojima treba razmišljati kada je reč o deljenju sadržaja o svojoj deci.

Prva je stvarna opipljiva šteta koju deca mogu doživeti kada roditelji dele sadržaj na internetu. Na primer, postoje odrasli koji možda žele stupiti u kontakt s nečijom decom ili ih povrediti zbog sadržaja koji su videli na internetu. U nekim zemljama postoje informacijski posrednici koji stvaraju digitalne dosijee o deci na temelju informacija koje se dele i na osnovu njih možda predviđaju šta će deca reći ili učiniti ili zdravstvene probleme koje bi deca mogla imati u budućnosti.

Lažne fotografije su takođe vrlo zabrinjavajuće – pretnja da će slike dece biti prenamenjene na nezakonit ili zlonameran način koji može prouzrokovati štetu, ili mogućnost da neko kreira sadržaj koji bi mogao postati viralan i prikazati dete u negativnom svetlu. Srećom, čini se da trenutno te stvari nisu baš uobičajene, ali ne znamo što će biti u budućnosti, ili kako će se to promeniti s napretkom tehnologija poput veštačke inteligencije.

Druga važna stvar je da kada roditelji dele sadržaje o svojoj deci na internetu bez da ih uključe u proces donošenja odluka o tome, propuštaju važnu priliku da pouče svoju decu o konceptu pristanka i budu im modeli u tom smislu te da im pokažu da cene privatnost. Kada deca budu u uzrastu kada i sama mogu koristiti društvene mreže, nadamo se da će poštovati tuđu privatnost i da neće deliti tuđe slike koje drugi ne žele deliti. Takođe potrebno je da poštuju privatnost svojih vršnjaka i da ne objavljuju slike druge dece i odraslih bez pristanka.

Šta deca misle o deljenju fotografija i informacija na internetu i društvenim mrežama?

Bez obzira koliko godina imaju, svi vole imati privatnost. Svi cene svoj lični imidž, bilo da imaju četiri ili pet godina i žele nositi ružičastu haljinu, a ne ljubičastu, ili imaju 12 ili 13 godina i žele da ih vide kako drže baku ili deku za ruku, ili ne žele da ih vide kako drže baku ili deku za ruku. To se odraslima može činiti kao mala stvar, ali za decu i mlade to je zaista važno. Mladi imaju snažne osećaje i potrebno im je dati prostora da ih izraze. Mala deca ne mogu dati pristanak za deljenje. Razmotrićemo kako bi se oni osećali kad bi bili u mogućnosti voditi dublje razgovore s njima i kad bi oni mogli reći svoje mišljenje. Zato treba biti jako oprezan pri deljenju. Lepše je držati se dalje od svojih digitalnih uređaja kada su roditelji sa svojom decom kako bi stvarno mogli biti u trenutku sa njima, a ne u objavama na društvenim mrežama, i može se dozvoliti svojoj deci da stvore vlastita lepa sećanja, odvojena od slika i video zapisa koje su roditelji snimili na svojim uređajima.

Kako roditelji mogu zaštititi privatnost svoje dece u digitalnom svetu?

Ono što roditelji mogu učiniti je da izbegavaju deljenje preterano ličnih podataka o svojoj deci poput neugodnih priča ili neugodnih slika, čak i ako ih mogu smatrati smešnima. Važno je pokušati videti perspektivu svog deteta. Roditelji takođe ne bi trebali deliti slike dece bez odeće jer, nažalost, postoje zlonamerni akteri koji bi te slike mogli iskoristiti u loše svrhe.

Roditelji takođe mogu razgovarati sa svojom decom o tome šta dele i o procesu kroz koji prolaze kako bi odlučili da li je nešto prikladno za deljenje. Kada rešavate matematički zadatak, ne želite samo da vam kalkulator da odgovor – želite pokazati način računanja. Ovo je odlična prilika da se svojoj deci pokažete svoj način razmišljanja o tome kako se deli.

Međutim, važno je napomenuti da roditelji ne mogu sve učiniti sami. Veliki deo rada na zaštiti treba da padne na kreatore politika i na digitalne platforme kako bi se stvorili sigurnijie okruženje za porodice. Nepravedno je očekivati ​​od roditelja da razumeju kako platforme i tehnologija funkcionišu, posebno s obzirom na to koliko se brzo menjaju.

Kako roditelji mogu tražiti od drugih da ne objavljuju slike njihove dece?

Potrebno je iskreno razgovarati sa svojim prijateljima i širom porodicom o deljenju informacija na internetu, ali je važno znati da je deljenje informacija o deci na društvenim mrežama relativno nova pojava i da nisu svi po tom pitanju posvetili jednaku pažnju. Poželjno je pristupiti ovim razgovorima s pretpostavkom da će vam više komunikacije, a ne manje, pomoći da drugi u životima vaše dece poštuju vaše želje.

Kad je reč o školi i drugim organizacijama, roditelji mogu pitati postoje li pravila deljenja na društvenim mrežama. Ako to nije slučaj, roditelji mogu ponuditi pomoć u stvaranju takvih pravila, shvatajući da bi i drugi roditelji u organizaciji ili školi možda želeli imati kontrolu nad objavljivanjem slika i informacija o svojoj deci.

Kako roditelji mogu sigurno deliti fotografije i video zapise svoje dece?

Deljenje nikada ne može biti 100 posto sigurno. Uvek će postojati pitanje balansiranja između rizika i onoga što roditelji vide kao koristi.Za porodice koje planiraju deliti informacije o svojoj deci na internetu, važno je uzeti u obzir publiku s kojom dele (koje su postavke privatnosti na profilima na društvenim mrežama, koliko dobro poznaju osobe koje su dodali kao prijatelje ili pratioce itd.), koliko informacija dele (kao što su lokacije i prepoznatljiva obeležja poput školskih logotipova) i mogu li te informacije biti neugodne ili štetne za njihovu decu sada ili u budućnosti.

Ponekad se čini da su deca deo identiteta roditelja ili porodice, ali u suštini su deca individualne osobe sa osećanjima. Deliti o sebi je jedno, ali nešto je drugo kada govorimo o drugima u svojim domovima.

Šta mogu učiniti roditelji ako su već objavili mnogo toga  o svojoj deci i sada se predomišljaju?

Većina roditelja ne deli previše. Često, kada roditelji preterano dele, ne razmišljaju o važnosti digitalnog traga svog deteta koji na taj način ostavljaju. Ako roditelji preispituju kako dele i koliko dele, dobar prvi korak je da počnu pregledavati što se delilo u prošlosti i možda izbrisati ono što može. Na nekim platformama možete zatražiti uklanjanje slike ako to ne možete učiniti sami.

Roditelji takođe mogu početi uvoditi decu od otprilike 9-10 godina u proces pregledavanja objava na društvenim mrežama i brisanja stvari koje im više nisu relevantne. I poželjno je to činiti redovno svakih nekoliko meseci: pregledati, pogledati što je podeljeno i možda izbrisati stare informacije.

Većina deca sigurno ceni ako se uključe u pokušaje rešavanja ovoga. Nije lako. Današnja deca su prva generacija koja odrasta uz toliko deljenja informacija o njima. Roditelji su prva generacija koja odgaja decu uz društvene mreže, a to je teško.

Funkcionišući odvojeno i izolovano u својим domovima, covid-kriza je doprinela smanjenju socijalizacije, komunikacije i usmerila pažnju ljudi na društvene mreže i medije, a pre svega na mlade. Iako upotreba interneta i elektronskih uređaja ima mnoge prednosti, uključujući obrazovanje, postoje i mnogi nedostaci koji stvaraju nove probleme. Sa sve većim prisustvom društvenih mreža i smanjenom interakcijom sa društvom, elektronska komunikacija postaje sve veći problem, što u većini slučajeva rezultira određenom lošom konotacijom, nepouzdanom komunikacijom, lažnim vestima, širenjem propagande, kao i pojava sve češćeg sajber uznemiravanja među pojedincima.

Mlađi korisnici društvenih mreža nisu dovoljno svesni i informisani da se njihovi lični podaci mogu zloupotrebiti na različite načine. Sve je veći broj lažnih profila, koji pretpostavljaju tuđi identitet, korisničkih profila koji služe za omalovažavanje, pisanje uvredljivih komentara, deljenje tuđih fotografija i njihovih podataka u javnim različitim društvenim mrežama. Često se dešava da maloletnici imaju svoj profil na kome objavljuju fotografije, ali i upuštaju se u razgovor sa nepoznatim osobama koje se lažno predstavljaju i koje mogu da ih dovedu do direktnog susreta. U najgorem slučaju, podaci koji se dele na društvenim mrežama koriste se za pedofiliju, pa čak i za trgovinu ljudima. Naime, postoje profili koji koriste zajedničku trenutnu lokaciju korisnika, dok se nalazi u restoranu ili kafiću. Iste informacije se koriste za krađu i otmicu. Devetogodišnja devojčica iz Srbije oteta je kao rezultat zajedničkog Fejsbuk profila njene majke. Iako je devojčica spašena, ovo je dokaz da deljenje lokacije nije bezbedno.