Osnovne psihološke potrebe – za ljubavlju i pripadanjem, moći i uvažavanjem, slobodom i zabavom možemo zadovoljavati i u realnom i u virtuelnom okruženju, ali ne smemo zaboraviti na ravnotežu između ta dva sveta. Kada govorimo o korišćenju interneta, početkom 21. veka on postaje vodeći komunikacijski medij i danas predstavlja neizostavan element svakodnevnog funkcionisanja. Osim izvršavanja brojnih zadataka i obaveza, internet, odnosno društvene mreže omogućavaju nam virtualno druženje, upoznavanje različitih ljudi i razmenu ideja, komunikaciju s prijateljima i produbljivanje odnosa, učenje, savladavanje novih veština i razvoj brojnih kompetencija. Navedeno, ali i uopšte svako ponašanje, motivisano je nekom od osnovnih ljudskih potreba koju u pojedinoj situaciji i trenutku nastojimo zadovoljiti.

Potreba za preživljavanjem predstavlja osnovnu ljudsku potrebu. Kako bismo preživeli, rasli i razvijali se potrebni su nam voda i hrana, vazduh, svetlo, san, odnosno odmor, mesto za život i sl. Kao što je prethodno navedeno, uz ove fiziološke potrebe, postoje i one psihološke koje nam pomažu da budemo srećni i zadovoljni, osnaženi i ispunjeni, samopouzdani, da dostižemo svoje ciljeve, razvijamo se u zrele i odgovorne ljude. Među psihološke potrebe ubrajamo potrebu za ljubavlju i pripadanjemkoju ostvarujemo kroz bliske odnose u porodici, s prijateljima, partnerima i kontakte s drugim ljudima, bilo da je reč o školskim poznanicima, interesnima grupama i sl. Osećaj pripadnosti i voljenosti predstavlja nam važan osećaj u svakodnevnom funkcionisanju, a pogotovo kada je reč o teškim i zahtevnim trenucima i životnim problemima. Sledeća psihološka potreba je ona za moći i uvažavanjem. Često njihovo zadovoljavanje mladi povezuju uz vlastita ostvarenja u školi (kao što je cenjenost od strane nastavnika, dobre ocene), dobre rezultate u aktivnostima kojima se bavimo, nova znanja i veštine, učenje, realizovane ciljeve i brojne druge. Nikako ne smemo zaboraviti potrebu za slobodom koja uključuje mogućnost da činimo vlastite izbore, samostalno donosimo odluke i preuzimamo odgovornost za vlastita ponašanja, odluke i slično. Na kraju, potreba za zabavom odnosi se na to da su nam smeh, zabava, veselje, učenje, fizička aktivnost, te promene su nam takođe potrebne kako bismo uživali u svakom trenutku. Bitno je imati na umu kako nam je bilo otežano naše potrebe zadovoljavati u podjednakoj meri i u realnom i virtualnom okruženju!

Zapravo su mladi bili primorani svoje kontakte i druženja, ali i pohađanje nastave i brojne poslove, “preseliti” u virtualno okruženje. Istraživanja provedena i pre perioda pandemije pokazuju da učenici većinu svog slobodnog vremena uglavnom provode koristeći društvene mreže i boraveći u virtualnom okruženju radije nego da se u realnom okruženju uživo druže sa svojim prijateljima. Upravo je zato izuzetno važno prepoznati, odnosno identifikovati koje su to potrebe i na koji ih način zadovoljavamo pomoću društvenih mreža, što nam može pomoći u tome da ih koristimo na ispunjeniji način – tako da koristimo sve njihove prednosti, a pritom ne zaboravimo brigu o vlastitoj dobrobiti i mentalnom zdravlju i u “offline” okruženju.U virtualnom okruženju, uprkos njegovim brojnim prednostima, možemo svedočiti i mnogim neprihvatljivim i rizičnim oblicima ponašanja. Ona nas mogu povrediti, ostaviti složene i dugotrajnije posledice, nepovoljno uticati na naše mentalno, ali i celokupno zdravlje.

U tome ti mogu pomoći sledeće smernice:

1. Razmisliti o navikama i motivaciji za korišćenje interneta uopšte, ali i društvenih mreža;
2. Razmisliti i pokušati prepoznati koje psihološke potrebe su zadovoljene svojim aktivnostima u virtualnom okruženju;
3. Pokušati naći “alternativu”, odnosno na koji način bi se navedene potrebe mogle zadovoljiti i u realnom okruženju;
4. Voditi računa o svom ponašanju u virtualnom okruženju. Ponašati se na način na koji bi hteli da se drugi ponašaju prema nama;
5. Ravnomerno voditi brigu o svojem celokupnom (mentalnom i telesnom) zdravlju.

Nakon što imamo celovitu sliku o načinima zadovoljenja svojih potreba, razmislimo u kojem okruženju ih dominantno zadovoljavamo. Više u realnom ili virtualnom prostoru? Kako osmisliti što više načina o tome kako bi potrebe koje dominantno zadovoljavamo u virtualnom okruženju mogali to činiti u realnom okruženju.Pokušati odrediti da postupno, jednu po jednu potrebu počnemo u većoj meri zadovoljavati u realnom okruženju vodeći se vlastitim datim predlozima. Ako se uspe iz prve, odlično, potrebno je istrajati u tom ponašanju. A ako ne, nije problem, ne treba se obeshrabriti! Često je vrlo teško promeniti neke navike ponašanja. Razmisliti o tome što je uticalo na to da je odluka ponovno “pala” na virtualno okruženje i prilikom drugog pokušaja, voditi računa i o navedenom. Postoji velika veraovatnoća da će biti uspešno! Uravnoteženim zadovoljavanjem potreba, lično odgovornim ponašanjem u virtualnom okruženju i brigom o celokupnom zdravlju doprinosimo većem zadovoljstvu vlastitim životom!

Mladi kao glavnu motivaciju za korišćenje društvenih mreža ističu činjenicu da ih većina njihovih prijatelja koristi pa i oni to čine. Isto tako, društvene mreže im omogućavaju stupanje u kontakt sa svojim prijateljima u bilo kom trenutku, održavanje veza s onima koje ne vide često te komuniciranje s članovima porodice ili rodbinom koja nije blizu. Takođe, pružaju im i priliku za stvaranje novih poznanstva. Osim toga, kao vrlo česte motive mladi spominju i korišćenje društvenih mreža s ciljem izbegavanja dosade, “beg” od neprijatnih emocija i usamljenosti, stvaranje osećaja “brzog zadovoljstva” te informisanje. Ne smemo zanemariti činjenicu da u periodu adolescencije imamo priliku u virtualnom okruženju razvijati svoj identitet – dok god to činimo autentično i realno.

Ali, društvene mreže mladi, kao i odrasli, često koriste automatski, bez puno razmišljanja o tome zašto im to iskustvo treba te što im ono u određenom trenutku pruža. Prepoznavanje najčešćih motiva i potreba koje zadovoljavaju uz pomoć društvenih mrežamože im pomoći da ih koriste na zdraviji način, odnosno tako da uživaju u svim prednostima koje one pružaju, ali da pritom brinu o svojoj dobrobiti i dobrobiti drugih.

Komunikacija na Internetu i društvenim mrežama nudi nam mnoge pogodnosti. Jedna od njih je da se slobodno izražavamo o raznim temama koje nas zaokupljaju. Pored toga, važno je napomenuti da oni omogućavaju da kažemo stvari koje ne bismo uradili u drugim okolnostima komunikacije, posebno ne u direktnoj komunikaciji licem u lice. Novi mediji imaju svoj dodatni uticaj i značenje, podstičući određene vidove komunikacije koje inače ne praktikujemo u drugim situacijama.

Na kraju, možemo dodati da načini na koje koristimo društvene mreže i internet postepeno stvaraju kulturu onlajn komunikacije. Posebno je važno da se, pored njihove lične upotrebe, razvijaju i kao javno dobro, odnosno da aktivno usvajamo i koristimo pravila za pozitivnu i tolerantnu komunikaciju na Internetu. Ovo je veoma važno za društvo i zajednicu kojoj pripadamo, a nove komunikacione platforme i tehnologije mogu biti mesta na kojima obogaćujemo i unapređujemo našu javnu komunikaciju. Nepoštovanje kultura onlajn komunikacije samo podstiče korisnike da zloupotrebljavaju Internet u lične ili sebične svrhe i da bi negativna i toksična komunikacija preovladala.