Digla se velika prašina oko slučaja jutjubera Bake Praseta. Čuli su se različiti stavovi i mišljenja, mnogi razlozi za i protiv takvog jutjuberovog čina, advokati razbacani kvalifikacijama. Pored moralne panike o „stanju naše omladine“, događaj je skrenuo pažnju na sam fenomen „jutjubinga“, na njegovu veliku popularnost među mladima, i često pre nedoumicu i zbunjenost nego jasno izražen negativan stav kod „roditeljskih generacija“.

Ali ono što najviše podstiče na razmišljanje je retorika nasilja i govora mržnje na obe strane. Jedni su taj čin opravdavali, i pored toga što je to ,,Nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje” iz Zakona o javnom redu i miru , drugi kao i uvek traže linč za Baku Praseta, treći za MUP, četvrti za tužilaštvo…

Kao i mnogo puta do sada, „jutjubing mudraci” i „ratnici” su delili savete, navijali, pravdali ili negodovali uz obaveznu dozu svakodnevne mržnje prema nekome ili nečemu. Oni su, kao i uvek, mrzeli i vređali sve one koji imaju svoje gledište koje je umereno i zasnovano na činjenicama, za svako ponuđeno rešenje imali su problem, za svaki odgovor su imali pitanje, a jedino rešenje koje nude je nasilje svih vrsta i karaktera .

Sajber nasilje je društveni problem, koji je sve prisutniji u našim životima i o kome se nedovoljno govori, niti se preduzimaju adekvatne mere prevencije i sankcionisanja. Nasilje na Jutjubu i društvenim mrežama mrežama kao pojava i fenomen kod nas nije dovoljno istraženo, čak ne postoji ni svest o prepoznavanju mnogih oblika nasilja, niti njihovoj definiciji.

Nije dovoljno da svest o nasilju i prepoznavanje njegovih oblika počinje i završava se fizičkim nasiljem, psihičkim nasiljem i maltretiranjem. Psihologija danas definiše nasilje kao prepoznatljiv obrazac povređivanja i ponižavanja drugih, posebno onih koji su na neki način manji, slabiji, mlađi ili na bilo koji način ranjiviji od nasilnika.

Jedan od savremenih i sve rasprostranjenijih oblika nasilja je nasilje na Internetu, koje prema oblicima u kojima se javlja, skriveno lice nasilnika negde daleko iza ekrana i prema šteti i posledicama koje izaziva, stavlja u grupa najčešćih oblika nasilja i uznemiravanja. Prema nekim istraživanjima, internet nasilje pogađa oko 35 odsto ukupnog broja dece.

Sve dok naše društvo ne prepozna sajber maltretiranje kao što jeste, patnja hiljada tihih žrtava će se nastaviti. Nasilnici ne shvataju da ne možete gajiti zlobu prema drugima, a da ne postanete predmet tuđe zlobe i nestrpljenja. Zlo uvek rađa zlo, tolerisane predrasude izazivaju netoleranciju, a to rađa mržnju i nasilje svih vrsta.

Neka istraživanja su pokazala da veliki deo nasilnika svojim besom i nasilnim ponašanjem izbacuje sopstveni nedostatak samopoštovanja i samopouzdanja. To su uglavnom ljudi koji se ne osećaju bezbedno ili udobno u stvarnom svetu, a njihovo iskustvo je uglavnom bilo neuspeh, odbacivanje i nedostatak sposobnosti da normalno funkcionišu.

Razvoj savremene tehnologije omogućio je, pored napretka u mnogim oblastima društvenog života, pojavu sofisticiranog i suptilnog oblika uznemiravanja i zlostavljanja. Sa razvojem tehnologije, mnogi nasilnici se osećaju moćno i nedodirljivo iza svojih ekrana i anonimnih tastatura. Sve je veći broj onih koji su uznemireni neprimerenim i psihopatskim porukama koje šalju lažni nalozi ili napadnuti i uznemiravani lažnim profilima. Najčešća meta ovih nasilnika su deca, ljude koje vide kao lak plen ili imaju drugačiji pogled od njihovog.

Bez obzira na uzrok i način vršnjačkog nasilja, ova pojava uzima maha i svi treba da joj se suprotstavimo, a institucije treba ozbiljno da shvate ovaj problem i rade na sprečavanju i sankcionisanju.

Najsigurniji način za rešavanje ovakvih situacija je zaustavljanje nasilnika, koji, ma koliko grubo i snažno izgledao, zapravo je, duboko u sebi, kukavica. Nasilnici koji u početku uspeju u svojim namerama i maltretiranju kada promene situaciju za koju misle da kontrolišu, gube i hrabrost i kontrolu.

Neki od načina su da ih ignorišete, blokirate, javno im se suprotstavite ili javno ukažete na njih ili situaciju u kojoj se nalazite, a ako sve to ne urodi plodom, prijavite ih nadležnim institucijama.

Pored žrtve i svedoka nasilja, oni mogu i moraju preduzeti razne mere kako bi pomogli žrtvi i odvratili nasilnika, a ne smeju da ostanu nemi posmatrači, jer nasilnici su jaki samo iza ćutanja i anonimnosti.

Institucije, s druge strane, treba da preduzmu niz mera i radnji, da se reorganizuju i usklade sa razvojem tehnologije, a potrebne su zakonske izmene kako bi se ove pojave sankcionisale, ali i regulisala oblast društvenih mreža i portala. za koje ne ne znamo čiji su ni gde su.

Svi mi treba da budemo svesni da zatvaranje očiju pred ovim problemom ili nepreduzimanje ničega definiše nas kao pojedince i naše društvo, naše izbore koje ćemo donositi, pokazuju šta smo i ko smo, mnogo više od naših sposobnosti.

Autor: Nenad Tasić