Evidentno je da deca u sve ranijem uzrastu imaju naloge na društvenim mrežama, a internetom se „služe“ bolje nego njihovi roditelji, što ih čini „idelanom metom“ za sve „onlajn predatore“. Onlajn nasilje označava razne oblike uznemiravanja u komentarima ili u privatnim porukama i razgovorima na internetu i najčešće je „upereno“ prema najranjivijima, prema deci.

,,Sajber” nasilnik može biti svako, neko koga dete poznaje iz okoline, iz škole, nepoznati vršnjaci koje upozna onlajn ili nepoznate i poznate odrasle osobe koje na neki način žele nauditi detetu. Najčešće je to postavljanje uznemirujućih, uvredljivih ili pretećih poruka, slika ili video-zapisa na tuđe profile ili slanje tih materijala SMS-om, mejlom, snimanje i distribucija slika, poruka i materijala, uznemiravanje telefonskim pozivima, lažno predstavljanje, ismevanje u onlajn pričaonicama i internet forumima, neprimereno komentarisanje tuđih slika, poruka na profilima, blogovima, ignorisanje, isključivanje iz grupa na socijalnim mrežama, podsticanje mržnje i netolerancije i drugo. Deca žrtve „sajberbiling-a“ često ne žele da pričaju o nasilju zbog osećaja stida ili straha.
Kreirani medijski sadržaj će imati za cilj da ukaže na postajanje te pojave, zatim da edukuje decu da prepoznaju onlajn nasilje, da reaguju na pravi način – da ga prijave roditeljima ili starateljima, a roditelje da uspostave bolju „kontrolu“ dečjih aktivnosti na internetu.