MEDIJSKA PISMENOST OBRAZOVANJE O MEDIJIMA I ZA MEDIJE

Prevencija digitalnog nasilja

Za prevenciju digitalnog nasilja od izuzetnog značaja je razvijati kod učenika i nastavnika, ali i roditelja digitalnu pismenost. Digitalna pismenost podrazumeva usvajanje određenih znanja o vrstama digitalnog nasilja, načinima reagovanja kada se nasilje događa, ali i u podizanju svesti o načinu ponašanja pojedinca na internetu, njegovim odgovornostima i obavezama. Pored razvoja digitalne pismenosti, na nivou škole se organizuju različite aktivnosti, edukacije i radionice na temu digitalnog nasilja i njihovog sprečavanja. Od velike je važnosti da učenici budu aktivno uključeni u svim dešavanjima i preventivnim aktivnostima kako bi zajedničkim snagama uticali na suzbijanje digitalnog nasilja.

Pored mnogobrojnih prednosti korišćenja interneta i digitalne tehnoligije, neadekvatana upotreba istih kod dece i mladih može dovesti do niza negativnih posledica. Pre svega, vidljivi su problemi u komunikaciji dece kao i njihovom ponašanju, pri čemu često neinformisanost o zaštiti podataka ličnosti narušava privatnost dece. Digitalno nasilje uključuje širok spektar ponašanja, i obuhvata verbalno zlostavljanje, anonimne pozive, ucene, ponižavanje nekoga na internetu isl.

Poznavanje karakteristika digitalnog nasilja i njegovu komleksnost utiče na mogućnost brzog reagovanja i zaustavljanja digitalnog nasilja. Digitalno nasilje karakteriše anonimnost, dostupnost, uključenost velikog broja osoba i manjak podrške od strane roditelja u kontekstu nedostatka znanja o načinima i mogućnostima delovanja digitalnog nasilja.

Možemo da uočimo činjenicu da postoje različiti oblici digitalnog nasilja i samim tim digitalno nasilje se može vršiti posredstvom raznih digitalnih oruđa. Od izuzetnog značaja je poznavanje oblika digitalnog nasilja i oruđa putem kojih se vrši digitalno nasilje, u cilju prevencije istog.

Osoba koja je izložena digitalnm nasilju oseća bespomoćnost, očaj i strah, a ukoliko se problem ne reši dolazi do posledica koje štetno deluju na psihičko zdravlje čoveka, što se u krajnjem slučaju završava suicidom mlade osobe. Zbog toga je od izuzetnog značaja znati prepoznati znake kada je pojedinac izložen digitalnom nasilju, blagovremeno reagovati i pružiti pomoć i podršku.

Sve je više istraživanja koja se bave problemom digitalnog nasilja među decom i mladima. Podaci istraživanja pokazuju da je digitalno nasilje itekako prisutno među najmlađima. Međutim, zabrinjavajuće je što većina ne želi da govori o nasilju kada primeti ili doživi isto, samim tim utiče da se nasilje nastavi i doprinosi rasprostranjenosti digitalnog nasilja.

Istraživanjem se dolazi do saznanja da li su učenici, nastavnici osnovnih i srednjih škola i roditelji upoznati sa karakteristikama i oblicima digitalnog nasilja. Potrebno je da poznaju specifičnosti digitalnog nasilja, u odnosu na tradicionalno nasilje i prepoznaju osnovne oblike digitalnog nasilja koje se dešava u virtuelnom svetu. Takođe je potrebno da znaju načine vršenja digitalnog nasilja.

Kada je reč o oruđima, odnosno sredstvima vršenja digitalnog nasilja, rezultati su nam pokazali da mladi nisu dovoljno upoznati da time da se digitalno nasilje može vršiti kako slanjem video i slikovnih materijala, tako i putem pričaonica, blogova, foruma…

Kod deteta koje je izloženo digitalnom nasilju mogu se primetiti različite promene u ponašanju, a nastavnici i roditelji kao osobe koje provode dosta vremena sa decom mogu primetiti određene signale da nešto niije u redu i da se nešto dešava. Deca koja su izložena digitalnom nasilju pretenduju da koriste neke nedozoljene supstance kao što je alkohol i droga, ali i da izbegavaju školu jer se ne osećaju bezbedno kao i da ispoljavaju različite psihosomatske simptome.

U cilju sprečavanja digitalnog nasilja neophodno je preduzeti određene mere na nivou vaspitno-obrazovnih ustanova. U školama organizovatti različite aktivnosti, radionice povodom obeležavanja značajnih datuma, razgovore i tribine sa roditeljima o digitalnom nasilju, sa učenicima različite vršnjačke obuke. Obratiti pažnju koliki značaj roditelji, nastavnici i psihološko-pedagoška služba pridaju merama prevencije. Ukoliko je značaj veći oni su spremniji u sprovođenju mera prevencije.

LEAVE A RESPONSE

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *