U Srbiji, u kojoj živi nešto ispod sedam miliona stanovnika, dato je 3.354.075 prvih doza vakcine, 3.278.198 drugih i 1.902.412 trećih doza. Četvrta doza dostupna je svim građanima, ali nema podataka koliko je ovih doza dato.
U Srbiji je četvrta doza vakcine protiv COVID-19 dostupna svim građanima, ali nema podataka koliko je ovih doza dato.
Broj novozaraženih korona virusom postao je četvorocifren, pa je 5. jula zabeleženo 1.364 novih slučajeva. Porastom broja zaraženih ponovo se aktuelizuje vakcinacija.
Tako je Institut za javno zdravlje “Batut” 1. jula prеpоručio svim grаđаnimа којi nisu vакcinisаni dа tо sаdа učinе.
U toj preporuci se takođe navodi i da se druga bustеr (pojačivač) doza, odnosno četvrta doza vakcine, prvenstveno prеpоručuје оsоbаmа sа pоsеbnim rizicimа оd infекciје, kao što su hronični bolesnici i oni sa oslabljenim imunitetom, оsоbе stаriје оd 60 gоdinа i zdrаvstvеni rаdnici.
Prve dve doze vakcine se smatraju redovnim, dok je treća bila dodatna, tzv. buster, pa je tako četvrta doza zapravo drugi buster.
“Drugu bustеr dоzu vакcinе mоgućе је primiti uкоliко је оd prеthоdnе bustеr dоzе prоšlо višе оd pеt mеsеci”, objašnjava se u preporuci Batuta.
Prema uputstvu za vakcinaciju od 11. marta, koju su izdali Batut, Ministarstvo zdravlja i Stručni komitet za imunizaciju navedeno je da drugu buster dozu mogu da prime i sve osobe starije od 18 godina.
Tada je navedeno da oni koji se vakcinišu sami izaberu vrstu vakcine koju će dobiti kao drugu buster dozu.
Epidemiolog Predrag Đurić objašnjava za RSE da dosadašnja istraživanja ukazuju da drugi buster podstiče već stvoreni imunitet.
“Ali prema sada dostupnim podacima, najdelotvornija je u najstarijoj populaciji i vremenom opada, što znači da bi pravi momenat za drugi buster, osim kod najstarijih građana, bio nedelju do dve pre značajnog pogoršanja epidemiološke situacije”, navodi Đurić.
U Srbiji su u martu ukinute epidemiološke mere a nošenje maski u zatvorenom prostoru je ostalo na nivou preporuke, pogotovo u javnom prevozu i ustanovama, kao i na otvorenom ako nije moguće držati distancu.
Maske su obavezne u zdravstvenim i ustanovama socijalne zaštite, a u bolnicama su zabranjene posete.
“Ono što je suština je da i postojeće vakcine i dalje u vrlo visokom procentu štite od hospitalizacija, teških oblika bolesti i smrti, ali ne i od klinički manifestnog oboljenja i odsustva zaraznosti inficiranih”, ukazuje epidemiolog Đurić.
Globalni regulatori su takođe priznali da kontinuirana evolucija virusa smanjuje zaštitu koju nude odobrene vakcine protiv infekcije i blage bolesti.
Međutim, tada je navedeno da preliminarni podaci ukazuju da prilagođene mRNA vakcine, koje uključuju varijante omikrona, mogu da povećaju i produže zaštitu, kada se koriste kao buster.
