Uzalud je Nokia stvorila slogan: ”Osoba koja je najvrednija vaše komunikacije, jeste ona koja je pored Vas!”- u današnje vreme sve je više vreme komunikacije na daljinu, a mediji su u tome odigrali najveću ulogu.

U članku se definiše pojam medijske pismenosti i načela na kojima se savremeni koncept medijske pismenosti zasniva. Raspravlja se o mogućim definicijama pojma medij i mediji masovne komunikacije. Medijski sadržaji koji posebno zanimaju medijsku pismenost su nasilje, pornografija, stereotipi i reklame pa se istražuju definicije tih pojmova.

Složeno pitanje medijskih uticaja bilo je predmet mnogih istraživanja. Najviše je istraživano nasilje i uticaji nasilja na decu, polazeći od nekoliko različitih hipoteza.

Na kraju se raspravlja o različitim međunarodnim strategijama za rešenje složenog odnosa dete – mediji u kontekstu savremene medijske proizvodnje zasnovane na načelima ekonomske logike i ekonomskih zakona.

Iz članka:

Načela medijske pismenosti

Savremena tehnologija podrazumeva nove mogućnosti u medijskoj industriji i nove zahteve za obrazovanjem medijskih korisnika. Ne samo računari, nego i ostali mediji – televizijski prijemnici i nova DVD tehnologija, digitalni fotoaparati i kamere, digitalni radio prijemnici, satelitski programi itd, zahtevaju određeno znanje o tehnologiji i načinu korišćenja, što znači stalno medijsko opismenjavanje. Interaktivna televizija i online radio, jeftinije, brže i raznovrsnije varijante svojih rođaka – radija i televizije – donose nove izazove i prilagođavaju se novim potrebama korisnika, ali traže i nova znanja.

Mobilna telefonija kao industrija u usponu svakim danom povećava broj usluga i postaje sve sofisticiraniji način ljudske komunikacije. Uzalud je Nokia stvorila slogan: ”Osoba koja je najvrednija vaše komunikacije, jeste ona koja je pored Vas!”- u današnje vreme sve je više vreme komunikacije na daljinu,  a mediji su u tome odigrali najveću ulogu.

Osim tehnološkog medijskog opismenjavanja, savremeni koncept medijske pismenosti sadržava i sledeća načela :

Nije dovoljno u procese učenja uključiti samo najnovije medije. Informacionalizacija i kompjuterizacija samo su deo medijske pismenosti. Medijska pismenost znači učiti o svim medijima – štampi, radiju i televiziji… njihovu istoriju, produkcijska i ekonomska načela funkcionisanja, ko poseduje i kontroliše medije, kakva je koncentracija medijskog vlasništva i njene posledice (koncentracija društvene moći, osiromašenje i komercijalizacija sadržaja), itd.

Funkcija medija je društvena odgovornost, delovanje u interesu javnosti i potreba pojedinaca, društva u celini i posebno manjih i slabijih grupa, kao što su to deca, pa u tom smislu moraju promovisati raznolikost i kvalitet programa.

Medijska pismenost uči razumevanju specifičnih simboličkih jezika pojedinih medija. To su ”novi jezici” koji deluju u sistemima nacionalnih jezika – film, radio, televizija, štampa – a njihova gramatika nam je nepoznata. Svaki od njih kodira stvarnost na drugačiji način, svaki u sebi skriva jedinstvenu metafiziku. Ti jezici ”kombinuju muziku i umetnost, jezik i gestove, retoriku i boju, preferirajući simultanost vizuelnih i auditivnih slika”. Zbog toga medijska pismenost mora uključiti estetsku dimenziju, učenje o ”umetnosti medija”, zatim učenje o”govoru i retorici” kao sastavnom delu medijskih sadržaja i poruka i medijske kulture te novinarskog i medijskog diskursa.

Mediji nisu ni štetni ni korisni, a mogu biti i jedno i drugo. Iako se javnost najčešće bavi opasnom i štetnom stranom medija, preteranim nasiljem, pornografijom, stereotipima, senzacionalizma i žutilom, oni mogu biti i koristan izvor zabave i informacija. Oba načina utiču za društvenu socijalizaciju i oblikovanje identiteta dece i odraslih osoba, pa i nacionalnih identiteta.

Roditeljima i nastavnicima treba medijska pismenost kako bi razumeli decu i pravilno ih odgojili. Mediji imaju važnu ulogu u životu dece iu životu porodice, pa bi roditelji trebalo da osveste svoje lične medijske navike, ali i navike svoje porodice. Na taj način će bolje razumeti medijske navike svoje dece i kompetentnije s njima razgovarati o medijskim sadržajima. Trebalo bi da znaju kojim se medijima, koliko i kako njihova deca koriste, šta žele od tih medija, a šta dobijaju.

Deca provode u proseku 3-4 sata dnevno uz televiziju i druge medije, dakle najveći deo slobodnog vremena, a nemaju oblikovan kritički odnos prema medijskim sadržajima, te su podložnija i više izvrgnuta njihovim štetnim posledicama.

Razgovor sa decom je važan jer ”proces za uspostavljanje pune odgovornosti za medijsko okruženje prikladno detetu uključuje razvijanje partnerstva i saradnje za decu is decom”, ističe se u naporima međunarodnih stručnjaka za uključenju dece u procese demokratizacije društva.

Medijska pismenost osim reflektivne nivoa, podstiče i produktivnu nivo. Deci je važno omogućiti rad sa medijima, u školi ili kod kuće, omogućiti im praktično razumevanje medijske rukotvorina i ekonomske produkcije i politike. U tome imaju veliku ulogu u škole, koje mogu obezbediti deci rad u školskim novinama, podstaći ih na saradnju sa radijskim i televizijskim kućama, te ih sistematski pripremiti za mogućnosti, izazove i opasnosti interneta.

Tekst preuzet sa http://www.medijskapismenost.net/dokument/Medijska-pismenost,-medijski-sadrzaji-i-medijski-uticaji