Kao što je poznato, osnovu u odgajanju deteta postavlja porodica ali i vaspitači i te kako imaju značajnu ulogu u vaspitanju. Vaspitači mogu doprineti svemu onome što roditelji decu uče kod kuće i time puno uticati na psihički i fizički razvoj, razvoj radnih navika, pristupe rešavanju problema i puno toga još. Kada je saradnja između roditelja i vaspitača uspostavljena na zdravom odnosu i poverenju takav odnos samo može doneti puno korisnih momenata detetu. Dete je u vrtiću 6-8 sati i vrlo je bitno kako tamo provodi vreme, da li mu je prijatno, koje aktivnosti voli, kako napreduje. Puno odgovora roditelj može dobiti baš od vaspitača.

Digitalna i medijska pismenost su kompetencije su potrebne i učenicima i nastavnicima, koje se stiču u okviru procesa celoživotnog učenja. To uključuje veštine slušanja i razumevanja čitanja, ali i veštine tastature, miša i digitalnog prostora za korišćenje strategije pretraživanja.

Današnji svet je pun brojnih medija i ljudi su njima okruženi. Kao posledica toga, mladi su svakodnevno izloženi hiljadama informacija, lažnih vesti, propagande, reklama i slično. Mnogi od njih se mogu uzeti kao stvarni samo zbog činjenice da se objavljuju u medijima.Većina mladih je prihvatila Internet kao takav i koristi aplikacije, uglavnom na svojim telefonima da bi bili informisani, ali ne znajući šta ostavljaju na Internet prostoru kroz koji prolaze. Ove informacije su dobro poznate onima koji rade na kreiranju „sadržaja“ i prilagođavanju ga svojim korisnicima. Zato je medijsko obrazovanje mladih više nego neophodno u različitim oblicima, počev od formalnog, neformalnog obrazovanja, kroz programe kontinuiranog obrazovanja.

Postoje različiti motivi vaspitača za angažovanje u obrazovanju o medijskoj pismenosti. Primetio sam da vrlo mala deca mogu aktivno da razmišljaju o svojim omiljenim crtanim filmovima ili o bajkama. Decu je potrebno učiti o medijima, kulturi i kritičkom razmišljanju što pre to bolje. Čim deca počinju da postavljaju pitanja o medijima koje koriste i vide oko sebe, možemo ih podstaći na kritičko razmišljanje. Važno je negovanje radoznalosti dece kroz obrazovanje prema njihovom uzrastu. Deca uglavnom biraju video koji ih zanima. Važni sadržaji su poučne priče, bajke, basne i slični sadržaji primereni njihovom uzrastu iz kojih mogu izvući neku pouku.

Najznačajniji digitalni jaz nastaje kao rezultat razlika među roditeljima u načinu na koji se internet, društveni mediji, televizija, novinski mediji i video igrice koriste u kući. Dete koje odrasta sa roditeljima koji stalno koriste Fejsbuk i Instagram na svom mobilnom poželeće da koriste te iste društvenie mreže u ranom rastu. Razlike koje počinju u ranom detinjstvu verovatno će se proširiti tokom godina u osnovnim i srednjim školama u kojima se tehnologija koristi uglavnom za igru ili vežbanje i učenje. Zato sam mišljenja da je učenje digitalne i medijske pismenosti u školama veoma važno.

Društvene mreže glavni su izvor informisanja mladih. One predstavljaju izazov kada je medijska pismenost u pitanju jer globalno prenose sadržaj koji je osetljiv i koji je nedovoljno proveren, odnosno manipulativan. Zbog toga je neophodno razvijati kod mladih potrebu da neprestano proveravaju informacije koje do njih dospevaju. Uveren sam da nema mnogo mladih koji razumeju u potpunosti ono što u medijima pročitaju. Problem usložnjavaju društvene mreže na kojima danas svako može da napiše i da kaže šta hoće. Mladi se, nažalost, u velikom broju informišu preko društvenih mreža koje, naravno, nisu relevantan izvor informisanja, jer tu apsolutno ne postoji druga strana, nego imate lična mišljenja.

Razgovor o bezbednosti na društvenim mrežama mora da postane deo kućnog vaspitanja i ova tema mora da bude deo roditeljske uloge. Deca su uglavnom samouka kada je reč o bezbednosti na internetu. Internet je odavno deo svakodnevice pa i života najmlađih. Ujedno je doneo nove opasnosti koje, kao u stvarnom – oflajn životu, roditelji moraju da nadgledaju. Važno je da deca budu u korak s novim tehnologijama. Deca treba da steknu informatičke veštine, da digitalno budu pismena jer će im pomoći u daljoj edukaciji, životu. Digitalizacija će nastaviti da uzima maha važno je od malih nogu učiti decu kako da se ponašaju u virtuelnom svetu. Upravo digitalizacija i dostupnost uređaja utiču da sve mlađa deca postaju deo onlajn sveta.

Poznavaoci prilika ukazuju da za mlađe od 13 godina nije preporučljivo da imaju samostalne profile na društvenim mrežama. Ako ih imaju, onda mame i tate moraju da kontrolišu, uče ih, jer je i to deo digitalne pismenosti 21. Veka. Brojna istraživanja pokazuju da što je dete starije to je veći prosečan broj sati koji provede na internetu, tokom dana. Uzrasne razlike su veoma izražene. Najmlađa deca na internetu dnevno provode približno sat i po, dok najstarija deca trostruko više.