Mnogi roditelji su odrasli igrajući video igrice. Neki od njih su bili deca kada su video igrice ulazile u modu. Proveli su mnogo sati na tim aparatima sa žetonima, ali to nije bila prava zavisnost od video igrica. I dalje su vozili bicikle i igrali se sa prijateljima napolju. Niko nije pričao o stvarima kao što su vreme ispred ekrana ili igrice. Zavisnost od video igrica tada nije bila prava zavisnost, ali sada jeste.

Postoje mnoge zavisnosti i često mislimo na drogu, alkohol, nikotin i kockanje. Svi ti poroci imaju negativnu konotaciju. Ali šta je sa aktivnostima koje su zabavnije i ponekad usmerene na decu? Mogu li postati zavisni od takvih stvari? Ne čuje se često da ljudi postaju zavisni od igranja igara kao što su Monopol ili šah. Ipak, zavisnost od video igrica je stvarna, i za neku decu može da izazove gomilu nevolja.

Znaci upozorenja zavisnosti od video igara

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2018. godine zvanično uključila poremećaj internet igara (ICD) u Međunarodnu klasifikaciju bolesti. SZO je primetila da zavisnost od video igrica uzrokuje oštećenje ličnog, porodičnog, društvenog, obrazovnog i profesionalnog funkcionisanja. Kao i svaka zavisnost, zavisnost od video igrica utiče na svakodnevni život osobe. Iako često povezujemo reč „zavisnost“ sa odraslima, dete takođe može razviti zavisnost od video igrica ili internet igara. Poznati psiholozi kažu da je neophodno razumeti da većina dece i tinejdžera neće razviti zavisnost od video igrica, ali ako se to dogodi, to bi moglo biti ozbiljno. Prava zavisnost od igara trebalo bi da izgleda slično zavisnosti koja se može videti kod upotrebe supstanci ili kockanja. Dete može provoditi sve više vremena igrajući se na štetu drugih hobija, ili će mu možda biti teško da skrati svoje vreme za igru ili da potpuno odustane. Ono što je najvažnije, njihovo igranje će im izazvati opipljive probleme u životu. Kao što su lošije ocene, smanjeni odnosi sa porodicom ili vršnjacima, ili lošije mentalno ili fizičko zdravlje. Oni i dalje neće želeti ili moći da promene svoje navike.

Posledice prekomernog igranja igara

Provođenje previše vremena igrajući video igrice može biti opasno i može dovesti do značajnijih zdravstvenih problema. SZO je primetila da oni koji su zavisni od video igrica često imaju zdravstvene probleme zbog nedostatka fizičke aktivnosti, loše ishrane i problema sa vidom i sluhom. Deca sa zavisnošću od video igrica mogu imati problema sa spavanjem, postati razdražljiva ili biti opsednuta igranjem igrica u svakoj prilici koju dobiju. Zavisnost od video igrica može da ometa navike nege o sebi poput tuširanja ili nošenja čiste odeće. Takođe može izazvati probleme u vezi i uticati na učenje u školi.

Zdravstveni radnici počinju da shvataju dugoročne efekte previše igranja igara. Neka istraživanja pokazuju porast depresije kod pojedine dece. Sa više vremena za igranje video igrica dolazi i manje fizičke aktivnosti ili lične higijene, što može dovesti do drugih zdravstvenih problema. Ako roditelji vide više problema u ovim oblastima, pored pada ocena ili promena u prijateljstvima u svakodnevnom životu, vreme je da počnu da proveravaju igre svog deteta.

Kako deca razvijaju zavisnost od video igrica?

Dok stručnjaci kažu da je razvoj stvarne zavisnosti retkost, nije uvek teško za one koji su joj podložni. Impulsivnost, niska samokontrola i anksioznost mogu doprineti nastanku zavisnosti. Same igre su lako dostupne i često veoma prijatne. Istraživači kažu da igranje i pobeđivanje video igrica može doprineti oslobađanju dopamina, pružajući nam zadovoljstvo. Video igre su zadivljujuće — kada dobiju nagradu u igri, podignu nivo, ispune cilj ili pobede težak nivo, njihov mozak ih nagrađuje oslobađanjem dopamina. Ovo pojačava želju da ponovo dožive taj lep osećaj i nastavljaju da igraju. Igrači su podstaknuti da igraju što je više i duže moguće, obično kroz pozitivan osećaj da su nagrađeni za postizanje nivoa, novim kostimom lika, oružjem ili veštinom — ali veća i bolja nagrada se daje na većem nivou. U međuvremenu, često moraju da igraju duže da bi prešli na svaki sledeći nivo osim ako nisu voljni da plate dodatni novac kao prečicu. Za većinu gejmera, ovo je nepoželjna frustracija koja može dovesti do toga da provode više vremena nego što bi želeli, ali inače su u mogućnosti da odlože telefon ili kontroler i rade ono što treba da rade u životu bez mnogo problema. Kada se jave problemi u drugim segmentima njihovog života i počnu da pate, to postaje veća briga.

Kako sprečiti i izlečiti zavisnost od video igara?

Najbolja stvar koju roditelji mogu da urade da pomognu svojoj deci da upravljaju korišćenjem video igara je da budu svesni šta rade. Nije uvek lako, posebno kako stare. Ali znati šta deca igraju i sa kim se igraju je početak. Najbolje što roditelj može da uradi je da bude radoznao u vezi sa time koje njihova konzumiraju. Ne osuđujući ili osuđujući, već da budu radoznali. Pitati svoju decu šta igraju, šta im se sviđa u tome i šta je cilj igre? Da li se njihovi prijatelji igraju? Da sede i gledaju kako igraju i postavljajte pitanja o tome šta vide. Dete će biti otvorenije za roditeljska razmišljanja o njihovom igranju, ako oseti da razume zašto mu je to važno. Osim toga, sada su naučili o tome koji delovi igre mogu kasnije dovesti do problema, kao što su pogodnosti koje i moguće nagrade u igri koje stvaraju naviku. Poželjno je da roditelji i deca rade zajedno na rasporedu ili ograničenjima za igranje video igrica. Roditelj treba da pomogne svom detetu prilikom pravljenja plana i rasporeda. Deca će se verovatnije pridržavati pravila ako mogu da budu deo procesa. Ako su zabrinuti da dete ima zavisnost, potebne su konsultacije se sa detetovim doktorom, koji može pomoći da odredi strategije lečenja. Roditelji treba da pokušaju da budu puni ljubavi i empatije u retkim slučajevima, kada njihovo dete razvije zavisnost od video igrica. Ako su roditelji voljni da počnu sa mesta poniznosti i razumevanja, daće sebi najbolju šansu da nauče svoju decu kako da razviju zdrave navike igranja koje će trajati dugo u njihovim odraslim godinama.

Zavisnost od video igrica može biti jednako opasna kao i svaka druga zavisnost, i treba je tretirati kao takvu. Prvi korak u prevazilaženju zavisnosti je sposobnost prepoznavanja da ona postoji. Ako neko koga poznajete pokazujete bilo koji od opisanih znakova ili simptoma, ne treba se ustručavati potražiti pomoć. Posmatranje svake osobe i pojedinačnih okolnosti, a ne samo opštih simptoma, od suštinske je važnosti za lečenje zavisnosti od igara. Često će razlozi biti mnogo kompleksniji od toga da osoba samo voli igre. Verovatno će ispod toga ležati gubitak kontrole u drugim aspektima života, ili opšti osećaj beznadežnosti osobe koja traži bekstvo u svet igara. Uzroci mogu biti nedostatak porodične  podrške, problemi u porodici, nemanje perspektive za zapošljavanje ili obrazovanje, nedostatak prijatelja, za šta zamena može biti onlajn-zajednica igrača. Možda su igre, posebno besplatne online igre, jedino dostupna stvar na kraju dugog radnog dana koje osoba sa niskim prihodima može priuštiti sebi, što olakšava hvatanje u zamku. Možda će neko biti prisiljen da se preseli na mesto gde nema prijatelja, porodice ili mogućnost da se bavi svojim hobijem, tako da će igre brzo postati jedina stvar koja mu daje radosti.