Dezinformacija je netačna informacija koja se kreira sa namerom da se obmane ili manipuliše javnošću, sa ciljem da se nanese šteta nekoj osobi, organizaciji, društvenoj grupi, državi ili cilju i da se ostvari neki interes. Namenjena je zavaravanju, podsticanju nepoverenja ili uticaju na percepciju javnosti radi političke, finansijske ili druge koristi. To je štetan sadržaj jer sadrži netačne ili obmanjujuće informacije, ali ljudi koji ih dele ne prepoznaju ih kao takve i nemaju nameru da nanosu štetu. Dezinformacije nemaju uvek za cilj da nanesu štetu, ali ipak mogu biti opasne zbog širenja netačnih informacija. One su zasnovane na stvarnosti, ali se koriste i da nanesu štetu. To može uključivati curenje privatnih informacija ili deljenje sadržaja bez dozvole. Svrha dezinformacija, koje se zasnivaju na nepostojećim ili iskrivljenim „činjenicama“, je da obmane i manipuliše publikom.

Za sve ove oblike često se koristi pogrešan termin lažne vesti jer jedna kategorija prelazi u drugu i slične su, ali najveće razlike među njima su namera sa kojom se određena vrsta informacija kreira i širi i obliku u kojem se pojavljuje u javnosti. Lažne vesti ne stvaraju čudovišta skrivena u mračnim prostorijama. Lažne vesti kreiraju ljudi sa kojima pijemo kafu, srećemo ih na ulici, možda se i družimo sa nekima. Lažna vest je sadržaj za koji autor zna da je lažan, objavljen sa namerom da obmane čitaoce da poveruje da je stvarna. Problem prepoznavanja lažnih vesti je njihov kvantitet, ali i veština ljudi koji ih kreiraju.

Novinari su fokusirani na proveru činjenica i načina provere istinitosti informacija. Pomogle bi informacije o ljudima koji kreiraju ovakav sadržaj. Brojni novinari i naučnici su istraživali odgovornost za mnoge lažne vesti i otkrili da ih pišu zato što lažne priče privlače promet na njihove stranice, a svi ti klikovi donose nekima novac.

Prema Globalnoj mreži istraživačkog novinarstva „način izveštavanja o onlajn manipulaciji promenio se tokom godina donošenjem tzv. zakona o privatnosti, sa porastom novih mreža društvenih medija i razumevanjem problema koji se stalno razvija. Veb lokacije se i dalje koriste za širenje dezinformacija, ali i uticajni ljudi i novi oblici videa i slika. U mnogim zemljama, Fejsbuk ostaje jedna od najvažnijih platformi za širenje lažnih informacija. Ali Instagram, TikTok, Telegram i aplikacije za razmenu poruka takođe su postale moćne alatke za širenje laži ili namerno izazivanje zabluda.

Namerno, umreženo širenje dezinformacija razlikuje se od jednokratnog nenamernog lapsusa. Prvo pitanje koje svaki pojedinac treba da postavi jeste da li to vidi kao pojedinačni incident ili pokušaj manipulacije šireg obima. Postoji nekoliko pitanja koja mogu pomoći ovde: kada se kreiraju nalozi, kada se sadržaj deli, ko je proširio sadržaj na različite platforme, koje su zajedničke osobine u samom sadržaju? Da li se bilo koji sadržaj deli u roku od nekoliko minuta ili sekundi od naloga sa sličnim funkcijama? Da li se koriste sve dostupne tradicionalne i digitalne metode? Da bi što lakše saznali namere onih koji šire neistine i manipulacije, potrebno je da koristimo sva raspoloživa znanja i alate. Kampanje koje podržavaju organizacije su intenzivnije i moćnije u poređenju sa kampanjama pojedinačnih aktera. Postoji i posebna kategorija ljudi koji stvaraju lažne informacije sa ciljem da privuku pažnju i ostvare brzi uspeh.

Preporuke sa kojima treba započeti istraživanje istinitosti i tačnosti informacija:

Proveriti ko je objavio vest, domen i izgled sajta. Ako je izvor informacija – npr. neki internet sajt ili portal – izgledaju vam nepoznati, ovo bi trebalo da izazove sumnju. Koristiti pretraživač za proveru ko stoji iza vesti, pogledati druge članke iz tog izvora da bi utvrdili da li je izvor verodostojan ili ne. Pravi mediji imaju svoj domen, Impresum i upisani su u Registar medija kod Agencije za privredne registre. Ponekad lažne stranice izgledaju kao prave, ali je domen drugačiji. Paziti na sajtove koji se završavaju na ,,com.co” ​​ili ,,lo”. Obratiti pažnju na stranice koje sadrže reči ,,wordpress” i ,,blogger” jer se u tom slučaju radi o ličnom blogu i mišljenju pojedinca, a ne o medijskoj organizaciji. Ako je u pitanju pravi medij, te informacije ćete moći da pronađete na drugom mestu. Proučite uslove korišćenja, možda će naglasiti o kakvom se sajtu radi. Još jedan uobičajeni element lažnih vesti je da prenose neke stare vesti i navode ljude da misle da se to dešava upravo sada. Jednostavnom proverom autora teksta otkrićemo mnogo informacija o izvoru vesti. Pogledajte članke koje je prethodno napisao taj autor, jer će vam jasno reći da li je novinar kredibilan. Proveriti korišćene veze i izvore! Proverite izveštavanje drugih medija o tom događaju. Nedostatak linkova ili izostavljanje izvora je jasan znak upozorenja lažnih informacija. Takođe imajte na umu i drugu stranu medalje: lažni internet portali su često u stanju da obezbede veliki broj linkova koji nas vode do pogrešnih ili lažnih informacija. Ljudi su vrlo često skloni da prate teme koje potvrđuju njihov pogled na svet. Lažne informacije su oblikovane i ispisane tako da pobude emocije kod čitalaca i da potvrde njihove stavove. Zato je mnogo važnije proveriti činjenice u vesti nego da je podelite sa drugima samo zato što podržavaju određenu stranu, argument ili političko uverenje koje vam je blisko.

Dezinformacije nisu uvijek tekstualne – nekada se cela vest temelji na slici ili videosnimku koji ne moraju nužno prikazivati ono što se tvrdi da prikazuju. Živimo u svetu u kome se veštačka inteligencija koristi za stvaranje ubedljivih fotografija, audio i video iluzija. Neke od manipulacija vizuelnim izvorima se otkrivaju vrlo jednostavno.

Na primer kada se stara fotografija predstavi kao slika aktuelnog događaja ili se fotografija snimljena na jednom mestu predstavi kao slika koja je nastala na nekom drugom mestu. Postoji više načina da se utvrdi kada je i gde prvi put objavljena neka fotografija. Ukoliko koristite Chrome, dovoljno je desnim klikom na izbor opcije „Pretraži Google prema fotografiji“. U rezultatima pretrage videće se na kojoj je stranicama je objavljena fotografija, te da li odgovara vremenu i mestu sa kojima je povezano u članku koji ste pročitali. Google pretraga slika može da se koristi i na druge načine ukoliko koristite neki od pretraživača koji nemaju navedenu opciju. U tom slučaju, možete da otvorite stranicu Google Images i u pretraživač kopirati adresu na kojoj se fotografija nalazi ili koristiti sliku direktno sa svog kompjutera ili telefona. Rezultati pretrage će biti isti kao u prvom slučaju.

Pored fotografija, na internetu možete „istražiti“ i video zapise. YouTube Data Viever jednostavan je alat koji otkriva informacije koje YouTube ne pokazuje svima i uvek. Nakon što otvorite stranicu, potrebno je da iskopirate link sa YouTubea. Ovaj alat vam prikazuje tačno vreme objavljivanja videosnimka, kao i njegove istaknute sličice, odnosno delove videa. Video snimci su namenjeni i mogu se slobodno koristiti i emitovati u različite obrazovne svrhe. Pogledajte ih i kad god primetite nešto sumnjivo, zastanite i analizirajte, da saznate ko je i zašto izmanipulisao.