Zaposleni u školama se trude da osim rada na sticanju novih znanja i podizanju kvaliteta nastave učenicima ukažu na važnost međusobnog prijateljstva i poštovanja. Razvoj modernih tehnologija dodatno unapređuje kvalitet nastave. Sa druge strane, zbog široke rasprostranjenosti i dostupnosti digitalne tehnologije, digitalno nasilje prestavlja sve češću pojavu među učenicima osnovnih  i srednjih škola. Oblik je zlostavljanja korišćenjem savremene tehnologije u cilju da se neko ponizi ili povredi. U odnosu na klasično nasilje digitalno nasilje se odvija u virtuelnom svetu, ali su posledice veoma uočljive u realnom životu. U borbi protiv digitalnog i drugih tipova nasilja ključna je prevencija.

Škola treba da predstavlja sigurnu sredinu, a nastavnici da pružaju podršku učenicima, jer je njihova učenicima veoma važna za prevenciju digitalnog nasilja, kao veoma složenog vida nasilja zbog toga što uključuje i ostale oblike nasilja, može se odvijati danonoćno, na bilo kom mestu što vodi do toga da deca lako mogu postati žrtve nasilja. Veoma brzo širi i informacije koje su dostupne na internetu ostaju uvek zapisane kao tragovi. Specifično je po tome što može obuhvatiti veliki broj ljudi, kako nasilnika tako i žrtava. Učenici sve više provode slobodno vreme pored telefona i računara, uz određeni sadržaj i putem društvenih mreža mogu lako postati mete digitalnog nasilja. Kako bi predupredili njegovo širenje, neophodno je da učenici pored roditeljske imaju i podršku nastavnika. Važno je da su nastavnici upoznati sa tim šta digitalno nasilje podrazumeva, odnosno koji su to oblici i karakteristike digitalnog nasilja kako bi mogli da prepoznaju isto. Potrebno je da nastavnici na vreme uoče da neko dete predstavlja potencijalnu žrtvu nasilja, kako bi blagovremeno reagovali prevencijom.

Informisanost nastavnika o oblicima i karakteristikama digitalnog nasilja, kao i o sredstvima koja se koriste za ovaj oblik nasilja, ali i prepoznavanje potencijalne žrtve nasilja može uticati na preventivno delovanje u suzbijanju digitalnog nasilja. Pored toga je važno da nastavnici poznaju i mere intervencije ukoliko se nasilje dešava. Utoliko pre će nastavnici delovati na vreme u skladu sa protokolom i uticati na sprečavanje digitalnog nasilja. Upotreba moderne tehnologije u nastavi razvija kod učenika interesovanje, podstiče razvoj misaonih aktivnosti, formiranje stavova i izvođenje zaključaka. Sve je više pokazatelja da su deca izložena digitalnom nasilju, ali zabrinjavajuća je i činjenica da broj dece neprestano raste. Zbog toga je od izuzetnog značaja na vreme otkriti kada se digitalno nasilje dešava i blagovremeno delovati u cilju sprečavanja istog. U školi, delovanje nastavnika u cilju sprečavanja digitalnog nasilja može u velikoj meri doprineti njegovom smanjenju među učenicima.

U cilju sprečavanja digitalnog nasilja, škola kao okruženje u kome učenici provode dobar deo svog vremena ima izuzetnu ulogu u kontekstu prepoznavanja ovog oblika nasilja, ali i preventivnog delovanja. Za prevenciju digitalnog nasilja od izuzetnog značaja je razvijati kod učenika i nastavnika, ali i roditelja digitalnu pismenost. Digitalna pismenost podrazumeva usvajanje određenih znanja o vrstama digitalnog nasilja, načinima reagovanja kada se nasilje događa, ali i u podizanju svesti o načinu ponašanja pojedinca na internetu, njegovim odgovornostima i obavezama. Posebno obratiti pažnju koliki značaj roditelji, nastavnici i psihološko-pedagoška služba pridaju merama prevencije. Ukoliko je značaj veći oni su spremniji u sprovođenju mera prevencije. Uloga nastavnika ovde igra odlučujuću ulogu, zbog toga je veoma važno da se njihova praktična iskustva istraže i dokumentuju. Anketiranjem nastavnika vezano za prevenciju digitalnog nasilja u pojedinim školama Republike Srbije i analizom njihovih odgovora došli smo do sledećih zaključaka:

Prvo pitanje glasilo je, Kako ostvarujete prevenciju digitalnog nasilja u školi? Velika većina nastavnika složila se da je velika njihova uloga u prevenciji digitalnog nasilja. Smatraju da za uspešnu prevenciju nije dovoljna samo informisanost nastavnika o postupanju u datim situacijama, već treba raditi na izgradnji poverenja i podrške sa učenicima kako bi i sami učenici pomogli nastavnicima da otkriju potencijalno zlostavljanje i reagovali na vreme. Takođe, nastavnici navode da je od izuzetne važnosti i spremnost roditelja za delovanje u datim situacijama digitalnog nasilja, kao i adekvatno zajedničko delovanje.

Odgovarajući na drugo pitanje, Na koje poteškoće nailazite u prevenciji digitalnog nasilja u školi? nastavnici ističu da je najteže prepoznati digitalno nasilje kod učenika. Važno je raditi na podizanju svesti da je digitalno nasilje problem svih učesnika školskog života, učenika, nastavnika i roditelja. Jedan nastavnik je naveo da i nastavnici mogu biti potencijalne žrtve maltretiranja putem interneta, posebno na meti njihovih učenika na svojim radnim mestima. Ukazao je na to kako nastavnici na društvenim mrežama postaju žrtve omalovažavanja, bezobrazluka i postavljanja manipulativnih sadržaja.

Na treće pitanje, Navedite predloge za preventivno delovanje škole u cilju sprečavanja i širenja digitalnog nasilja? određen broj nastavnika misli da ne postoje čvrsta i brza pravila u rešavanju problema digitalnog nasilja. Rekli su da svoja iskustva o nasilničkom ponašanju na internetu treba podeliti sa učenicima, njihovim porodicama i primeniti strategiju otpora kroz emocionalnu i psihološku podršku žrtve od maltretiranja. Zatim naučiti da rukuju tehnologijom, posebno društvenim mrežama da bi se izbeglo digitalno nasilje. Predlog pojedinih nastavnika je da učenici ignorišu uvredljive poruke i po potrebi deaktiviraju svoj nalog na drušvenim mrežama, kako bi im to pomoglo da ostanu sigurni od maltretiranja putem interneta.

Značajan podatak koji je dobijen istraživanjem jeste i to da nastavnici imaju pozitivne stavove prema merama prevencije digitalnog nasilja u školi, u većini su upoznati sa karakteristikama i oblicima, specifičnostima i načinima vršenja digitalnog nasilja. Kada je reč o sredstvima vršenja digitalnog nasilja, rezultati su nam pokazali da se digitalno nasilje može vršiti kako slanjem video i slikovnih materijala, tako i putem pričaonica, blogova i foruma.

Kod deteta koje je izloženo digitalnom nasilju mogu se primetiti različite promene u ponašanju, a nastavnici kao osobe koje provode dosta vremena sa učenicima mogu primetiti određene signale da nešto nije u redu i da se nešto dešava. Deca koja su izložena digitalnom nasilju pretenduju da izbegavaju školu, jer se ne osećaju bezbedno kao i da ispoljavaju različite psihosomatske simptome. U cilju sprečavanja digitalnog nasilja nephodno je preduzeti određene mere na nivou škole. Nastavnici su saglasni da je veoma bitno organizovati različite aktivnosti, radionice, razgovore i tribine sa roditeljima o digitalnom nasilju, ali i u saradnji sa učenicima organizovati različite vršnjačke obuke. Nastavnici pridaju veliki značaj merama prevencije što je itekako pozitivno, jer u tom slučaju oni su spremniji za saradnju i učešće u sprovođenju mera prevencije.