Okruženi medijima i tehnologijom koji imaju za cilj da utiču na pojedinca i društvo, a sa druge strane društvo koje ne zna kako da se brani i kako da koristi dobra medija i tehnologije. Znanje koje dolazi iz medija obrazovanje komunikatori smatraju osnovnim znanjem za pojedinca današnjeg vremena. Međutim, medijsko obrazovanje nije čarobni štapić koji rešava sve naše probleme, već se smatra jednom od naših najboljih odbrana da izbegnemo negativne efekte i budemo kritičniji prema medijskim porukama. Čini se da mladi Pčinjskog okruga i Srbije nisu baš upoznati sa ovim pitanjem.

Današnji svet je pun brojnih medija i ljudi su njima okruženi. Kao posledica toga, ljudi su svakodnevno izloženi hiljadama informacija, lažnih vesti, propagande, reklama i slično. Mnogi od njih se mogu uzeti kao stvarni samo zbog činjenice da se objavljuju u medijima.Većina ljudi je prihvatila Internet kao takav i koristi aplikacije, uglavnom na svojim telefonima da bi bili informisani, ali ne znajući šta ostavljaju na Internet prostoru kroz koji prolaze. Ove informacije su dobro poznate onima koji rade na kreiranju „sadržaja“ i prilagođavanju ga svojim korisnicima. Zato je medijsko obrazovanje mladih više nego neophodno u različitim oblicima, počev od formalnog, neformalnog obrazovanja, kroz programe kontinuiranog obrazovanja.

Medijsko obrazovanje treba da bude uključeno u sve predmete koje učenici uče u osnovnoj školi. U srednjoj školi ovaj vid obrazovanja treba da poprimi ozbiljniji oblik i ponudi se kao poseban predmet koji bi se izučavao u celom srednjem obrazovanju kroz praktične probleme.

Kritička analiza medijskih sadržaja je ključ da svaki građanin bude dovoljno pažljiv i informisan da ima optimalan pogled na svet društvenih dešavanja i procesa. Medijsko obrazovanje mladih samo po sebi ne uključuje multikulturalnu obuku, ali može stvoriti preduslove da shvate da je svet raznovrstan i da ne postoje države niti monoetnički ili monokulturni kontinenti i da je različitost prednost, a ne nedostatak društva. Ako mlada osoba ume da proceni vrednost određenog medijskog sadržaja, moći će da pokaže otpor porukama ispunjenim omalovažavajućim namerama prema grupi ili kulturi.

Ako mladi nisu medijski pismeni, njima se lako može manipulisati od strane medija. U moru informacija koje dobijamo, iz različitih izvora, a pre svega iz masovnih medija, one moraju imati lični filter. Taj „filter” je skup znanja i veština za prepoznavanje medijskih sadržaja, manipulacija ili lažnih vesti.

Ljudi proizvode medijsku stvarnost, a teško je deci to objasniti, ili im na neki način reći šta su verodostojni mediji. Činjenica je da većina mladih ljudi vole trač medije, vole skandale.

Što ranije postavimo pravila za ponašanje dece u digitalnom svetu, ona imaju više obrazovanja i otpora prema opasnostima interneta za život. Trebamo biti svesni da deca uglavnom uče od modela. I njihovi obrasci su sazreli do određenog uzrasta. To znači da ćemo, ako ceo dan koristimo telefon, posredno usaditi takvu naviku svom detetu, odnosno smatraće da je neophodno da bude sve vreme na telefonu. Ako stalno ismejavamo sve što se radi na internetu, a posebno mlade, velika je verovatnoća da ćemo odgajati decu koja neće biti baš tolerantna i empatična, ali generalno sklona ismevanju vršnjaka, diskriminaciji i vrlo verovatno odgovoran za podsticanje vršnjačkog nasilja. Moramo prihvatiti da je potrebno kreirati system zasnovan na prihvatanju svih različitosti, a da li će biti uspešan zavisi od komunikacije i delovanja svakog od nas.

Treba veoma paziti šta se objavljuje, odnosno koji sadržaji se objavljuju, posebno oni gde su deca prisutna. Sve što je preterano ima negativan efekat, pa je dovoljno poštovati pravila i najvažnije je pronaći granicu između svakodnevne i virtuelne stvarnosti. Postoje i određeni trenuci koji nam ostaju samo u sećanju, odnosno trenuci koje želimo da podelimo samo sa svojim najmilijima, a ne sa celokupnom internet zajednicom.

Važno je da obezbedimo jednako kvalitetno obrazovanje za svakog učenika. Obrazovanje koje je posvećeno učenicima, ali i sistem koji prepoznaje kvalitet, talenat i darovitost. Svako dete ima svoj talenat i darovitost u određenim oblastima. Društvene mreže su samo kanal u kome svako od nas odlučuje čime i kako da bude napunjen. Imamo dva izbora. Prvi, biti zavisnik i služiti društvenim mrežama. Drugi, pustimo društvene mreže i digitalne alate u funkciju i neka nam služe za naše potrebe i napredak.